Камен темељац за Другу женску гимназију постављен је и освећен 19. маја 1932. године, подизање зграде започето је у априлу 1932, а завршено у новембру 1933. године. Обе уличне фасаде су благо повучене у односу на регулациону линију улица, али је регулација ипак наглашена зидном оградом објекта. Зграда у основи има облик нешто искошеног и неправилног ћириличног слова П. Између три крила објекта налази се пространо школско двориште. Објекат се састоји од сутерена, приземља, два спрата и поткровља, зидан је масивно, у пуној опеци, са међуспратним армирано бетонским конструкцијама. На објекту је пројектована и изведена инсталација централног грејања са сопствено котларницом, што је за то време била новина и реткост. Зграда је обликована у модернизованом српско-византијском стилу. Поред декоративних елемената стила, објекат делује и самим корпусом, односно распоредом и односом маса, као што су монументални централни ризалит са главним улазом и степеништем, наглашена угаона вертикала на углу улица Краљице Наталије и Косовке девојке, поједини делови крова формирани у виду купола и ров између ограде и објекта. Главна фасада је у зони сокла обрађена природним каменом, ниже зоне су изведене у вештачком камену док су више зоне у малтеру. Исти принцип распореда употребљених материјала примењен је и код дворишних фасада, са изузетком природног камена. У обради ентеријера декоративни елементи су релативно скромно заступљени и углавном се своде на стубове са стилизованим капителима и профилисане венце на зидовима испод плафона. Унутрашња диспозиција простора је проистекла из саме намене објекта и конципирана је доследно најсавременијим стандардима свог времена; просторије су биле простране и светле, учионице и кабинети модерно опремљени, сала за цртање, сала за гимнастику са тушевима и свечана сала, учиниле су зграду тадашњом најмодернијом и најрепрезентативнијом школом.